"ENERGENTI" SRPSKI BITKOIN
Inovacija u poslovanju
Šta je bitkoin, čemu služe kriptovalute i kako funkcionišu?
Bitkoin i kriptovalute – sigurno ste o ovoj temi već ponešto slušali ili čitali, jer ovo je jedna od najpopularnih tema našeg doba. U ovom tekstu ćemo objasniti sve što se tiče bitkoina, blokčejn tehnologije, rudarenja, alternativnih kriptovaluta, ali i toga kako doći do bitkoina i kako ga prodati.
Bitkoin je stvoren sa idejom da bude novac i da delimično zameni nacionalnu/e valute. Prilikom stavaranja uzete su u obzir istorijske, ekonomske, i tehnološke karakteristike novca i stvoren je Bitkoin model koji danas znamo. Bitkoin je stvoren da reši ili pokuša da reši probleme postojećeg monetarnog sistema, da bude deo decentralizovane mreže, i da omogući korisnicima slobodnu trgovinu. Ova trgovina i transakcije su previđene da se odvijaju između dva lica bez međuposrednika i bez centralizacije, osigurane kriptografijom i blokčejnom. Jednostavno rečeno – Bitkoin je pravljen da bude novac budućnosti. Neke od kriptovaluta nastale posle bitkoina pokušavaju da usavrše i reše neke druge probleme: omogućavaju bolju verziju elektronske trgovine (e-commerce), neke nude prostor za inovacije, neke brže transakcije, ili više privatnosti.
Bitkoin valuta i Bitkoin blokčejn imaju isto ime, tako da ćemo mi valutu u daljem tekstu pisati malim početnim slovom a blokčejn velikim. U tekstu koji sledi kada budemo pisali o kriptovalutama mislimo na alternativne kriptovalute koje suštinski liče na bitkoin: decentralizovane su, imaju limitiranu količinu, deo su open source sistema, bezgranične i neutralne.
Period razmene dobara i usluga prethodi periodu prvih oblika novca. Ovo je jedan od najčistijih oblika plaćanja i onaj koji se zadržao i do danas. Naravno, on danas funkcioniše u manjim zajednicama i papaleno sa standardnim monetartnim sistemom.
U literaturi možemo da nađemo beleške o glinenim tokenima, školjkama i sličnim predmetima koji su uspešno obavljale funkciju novca, opet u manjim zajednicama. Ovaj sistem je funkcionisao pod uslovom da su članovi zajednice verovali jedni drugima, a broj predmeta kojima se vršilo plaćanje je bio fiksan.
Prava revolucija u industriji novaca jeste početak kovanja metalnih novčića. Najvredniji su bili zlatni i srebrni, a bilo je i posrebrenih, bakarnih i gvozdenih, različitih veličina, gramaža i vrednosti. Kovani su na ovlašćenim mestima i u metal bi se utiskivao žig na kome bi se obično videla predstava vladara i mesta kovanja. Nisu sve kovnice (mesta gde se kovao novac) proizvodile novac istog kvaliteta, čak ni u okviru istog carstva.
Ono što je dosta važno jeste da se razmena vršila i izvan jedne zajednice – carstva, jer je metal već imao vrednost u društvu, nastao iz ponude i potražnje, i nije bilo važno ko ga je kovao tj.koju predstavu je imao na sebi. Na teritoriji današnje Srbije moguće je naći starogrčki, keltski i rimski novac iz različitih perioda, a potom i vizantijski i srpski srednjovekovni novac, i ostale kasnije novčiće.
Novac sa karakteristakama papirnog novca bio je, u određenjim zajednicama, izrađivan od kože, metalnih folija, gline, tekstila. U Evropi su se menice koristile još za vreme rimskog carstva, a smatra se da je prvi papirni novac korišćen je za vreme dinastije Tang, oko 1000. godine. Međutim, postoje navodi da je preteča papirnog novca osmišljena mnogo ranije.
Prve evropske novčanice štampane su u Švedskoj (1661. godine) od strane privatne banke, uz podršku države. U to vreme, predstavljeno je da je ova valuta bila podržana srebrom koji se nalazilo u trezoru. Uskoro su i drugi počeli da štampaju novac, a nepažnja u doštampavanju i prekoračenju količine metala na koji se oslanjao novac ga je u velikom broju slučajeva učinila bezvrednim.
Novac sa zaleđinom u vidu zlata prestao je da se koristi u Sjedinjenim Američkim Državam 1933, u vreme kada je državu vodio predsednik Ruzvelt. To je bio kraj zlatnog standarda i počevši od tada to je vrsta novca kakvu i danas korsitimao. Takav novac nazivamo fiat novac. Njegovu vrednost daje ponuda i potražnja, oslonjena na poverenje koje imamo u instituciju koja ga izdaje. Sledeća mera koja je uvedena u SAD jeste zabrana posedovanja zlata u vidu novca i poluga, koji su morali biti predati Federalnoj rezervi u zamenu za fiat novac. Onima koji bi se suprotstavili pretila bi novčana i zatvorska kazna.
Jeste li čuli za Liberty dollar? Liberti dolar je bila valuta koju je koristila mala američka zajednica, a koja je bila izrađivana u metalu, papiru i u digitalnom obliku. Bio je podržan zlatom, i imao je ograničenu količinu i u svakom momentu je mogao biti zamenjen u neki drugi oblik ove valute ili fiat dolar. Ovaj Liberty dolar je bio inspiracija za stvaranje bitkoina i kriptovaluta. Njegova velika mana je bila centralizovanost i to što nikad nije došlo do rasprostranjene primene iako ga je određeni broj ljudi zaista koristio.
Digi Cash (Digital Cash) se smatra prvom e-cash kompanijom. Digi Cash je bio u upotrebi od 1989. godine, a njegov tvorac je bio David Chaum. On je u sistem ubacio elemente kriptografije, što će biti ključno za bitkoin i ostale kriptovalute. Digi Cash nije dugo potrajao, ali ideja o korišćenju kriptografije svakako jeste, jer je 2009. godine nastao bitkoin, a posle njega i ostale kriptovalute.
